Kad sam negde davno razmišljao o nevladinim organizacijama, nešto mi je bilo čudno sa tim imenom, kao da je to ime podrazumevalo da su organizacije po svojoj suštini vladine, a da kada postoje neke druge organizacije, da to treba posebno naglasiti u imenu. Nešto poput nemuške brade ili neptičjeg perja. Potom sam razmišljao o tome koja bi to organizacija bila onako baš nevladina i onda sam zaključio da bi to bila crkva, pošto Bog nije vladin. Posebno zbog toga što bog nekim vladama, posebno ovde u regionu niti može, niti hoće verovatno da pomogne. Potom sam razmišljao, mafija bi mogla da bude nevladina organizacija u tom jednom radikalnom smislu, bez želje da je poredim sa crkvom ili ne daj bože sa državom. Mada kakva je situacija ovdje u regionu moglo bi se o toj drugoj temi nešto više i reći, ali bih onda bio optužen da sam član neke nevladine organizacije, ovakav zao kakav sam, što ja naravno nisam - vlade mi.  Na kraju ovakvog razmišljanja ja sam odlučio da napravim definiciju, izvinjavam se našim gledaocima, moram da pročitam pošto ovu komplikovanu stvar teško iko može da nauči napamet. Dakle: nevladine organizacije su organizacije koje su se organizovale da bi organizovale posao koji ne može da organizuje vlada kao organizacija, iako to potpada pod njen domen organizovanja. Nevladine organizacije su, dakle, neorganizovana vlast, koja se samorganizovala da bi samoj vlasti samo pomogla da organizuje vlast.  

Na ovaj način vlada se može posmatrati kao najveća nevladina organizacija. I posle se čudimo što nevladine organitzacije nisu popularne. Prvo, teško ih razumeš, onda ne možeš da ih definišeš, a kad možeš da ih definišeš, onda više ništa ne razumeš. U tom smislu, nevladine organizacije su takve kakve su, idealan neprijatelj svakoj vlasti kojoj su potrebni neprijatelji. Vlast smatra da tamo negde izvan vlade postoje ljudi koji nešto rade što bi radila i vlada samo da u njoj ima više rada. Na izvestan način, ta predrasuda koja em što je tačna, em što se rimuje, em što ima i nekakvo obrazloženje. Naime, tamo gde su nevladine organizacije, makar kad baciš pogled nekoncentrisano, izgleda kao da što je više nevladinih organizacija, onda tamo negde nešto nije u redu. Pa naprimer, lekari bez granica rade tamo gde nije dobro zdravstvo, humanitarnu pomoć dostavljaju nevladine organizacije zato što nema hrane jer vlast nije uspela da je obezbedi, pacifisti i borci za ljudska prava i kojekakvi ljudi u nevladinim organizacijama se pojavljuju tamo gde ima rata, tamo gde nema ljudskih prava i sloboda itd,itd...Nevladine organizacije su u stvari neka vrsta svedoka u kakvom stanju je vlada, pored koje postoji nevladina organizacija i oni predstavljaju izvesnu vrstu dima koji se pojavljuje uvek tamo gde ima vatre. Najgluplji način da se protiv vatre boriš jeste da se boriš protiv dima.